Grčki običaji su uglavnom religioznog karaktera ili su vezani za paganizam.
Grci su veoma sujeverni i dosta veruju u nadprirodne dogadjaje. Ovde su nabrojani neki od najpoznatijih grčkih običaja.
IMENDAN
Veliki broj Grka dobija ime po nekom od svetaca. Ukoliko je Grk dobio ime po nekom svecu, dan koji je po pravoslavnom kalendaru posvećen tom svecu, slavi se i kao njegov imendan. Nešto slično njihovom imendanu je naša slava, ali ipak je razlika velika, jer je slava porodični praznik, a imendan u Grčkoj slavi svaka osoba posebno.
Imendan se smatra važnijim od rodjendana i tog dana gosti posećuju slavljenika bez poziva, darujući ga poklonima i lepim željama. Domaćice gostima nude kolače, slatkiše i meze. Više o imendanima – klikom na link saznajte više.
VERIDBA i VENČANJE
Mnoge Grkinje se udaju u ranim dvadesetim, dok se muškarci žene kasnije, najčešće u 30-im. Kroz nekoliko prošlih decenija žene su dobile veća prava, ali u grčkom društvu je i dalje jači uticaj muškaraca. Za stare Grke porodica, religija, tradicija i obrazovanje predstavljaju glavne vrednosti.
U unutrašnjosti Grčke, kao i na većini ostrva, se zadržao grčki običaji da pre venčanja mladoženja mora da zaprosi devojku i da traži dozvolu od njenog oca. Kada se dogovor postigne, poziva se sveštenik da blagosilja verenike i burme.
Pre venčanja mladu oblače njene prijateljice i rodjake i mladoženji nije dozvoljeno da je vidi. Za vreme venčanja kum i kuma, daju prstenje svešteniku, prekrste krunu po tri puta i onda je stave na glave mladenaca.
KRŠTENJE
Krštenje je najvažniji dan u životu pravoslavnih Grka. Sveta tajna se obavlja u prvoj godini života. Do tada beba nema ime već je jednostavno zovu “beba”.
Beba se svuče i umota u beli peškir. Zatim sveštenik blagoslovi vodu za krštenje i doda maslinovo ulje koje su doneli kumovi. Zatim tri puta uranja bebu u blagoslovenu vodu, izgovarajući izabrano ime (obično se daje po babi ili dedi, najčešće sa očeve strane). Beba prima Svetu tajnu od sveštenika koji je zajedno sa bebinom odećom blagosilja maslinovim uljem koje je blagoslovio patrijarh. Zatim se beba oblači u belu odeću i sveštenik stavlja zlatni lanac sa krstom oko bebinog vrata i daje joj prvo Sveto pričešće. Posle ceremonije se organizuje proslava u porodičnoj kući ili u restoranu.
GRČKO “NE”
Oktobar je dan kada je Joanis Metaksas, grčki general i državnik, 1940 godine odbio ultimatum i rekao NE (ohi) italijanskim okupatorima. Slavi se herojsko „NE“ (OXI) i većina Grka stavlja grčku zastavu na prozore i terase. Takođe se organizuje parada u kojoj učestvuju đaci i vojska.
BOŽIĆ (XRISTOUGENNA)
Božić, praznik koji slavi rođenje Isusa Hrista je jedan od najradosnijih dana Grčke pravoslavne crkve i jedan od najznačajnijih grčkih običaja. Postoji mnoštvo običaja koji se poštuju za vreme Božića, od kojih su se neki tek nedavno pojavili, tako što su „uveženi“ iz drugih delova sveta (kao što je ćurka na Božićnoj trpezi ili kićenje jelke). U prošlosti, Grci su ukrašavali brodiće u čast Svetog Nikole, tako da i do danas ima dosta onih koji radije kite brodiće umesto jelki, i na taj način oživljavaju ovaj stari Božićni običaj.
– Korindjanje (kalanda)
Pevanje spada u običaje koji su se netaknuti očuvali sve do današnjih dana. Za vreme Božića i Nove Godine, deca u grupama idu od kuće do kuće i pevaju često uz muzičku pratnju triangla, muzičkog instrumenta, ali i gitare, harmonike, lire ili sintisajzera. Ranije, deca su za ovo darivana slatkišima, međutim danas je nagrada isključivo novčana.
– Božićni vilenjaci
Božićni vilenjaci Grčke nazivaju se kalikantzari. Reč je o prijateljski nastrojenim ali nemirnim mitskim bićima. Kalikantzari žive u utrobi zemlje i pojavljuju se jedino u periodu od dvanaest dana, koji počinje sa Božićem a završava se Bogojavljenjem. Kada izađu na površinu zemlje, vole da se kriju po kućama, da uskaču kroz dimnjake i plaše ljude. Širom Grčke postoje različiti običaji i različita predanja o zastrašivanju kalikantzara. Na dan Bogojavljenja, kada se osveštava voda, oni odlaze i vraćaju se nazad u utrobu zemlje.
– Božićne poslastice
Tradicionalne poslastice koje se služe u ovo vreme simbolizuju sreću u predstojećoj godini i krase stolove prekrivene belim stolnjacima. Melomakarona (slične urmašica-ma, kolač od testa, ulja, i sirupa od meda) i (gurabije, poslastica od griza, putera i badema) neke su od najuobičajenijih poslastica koje simbolizuju početak Božićnih praznika. Još jedan tradicionalni običaj koji datira još iz vremena Vizantije je pravljenje česnice (kolač Svetog Vasilija ili novogodišnji kolač). Osoba koja u svom parčetu česnice pronađe skriveni novčić smatra se da će imati mnogo sreće tokom cele godine.
USKRS (PASXA)
Jedan od najvažnijih grčkih običaja Vaskrs je zasigurno najsvetiji grčki praznik ali i najradosniji, jer je ujedno i proslava proleća i proslava ponovnog rođenja. Grčko stanovništvo tada masovno napušta gradove, kako bi proveli Vaskršnje praznike u unutrašnjosti, a gozbe su na prvom mestu tokom svih priredbi.
Vaskršnja trpeza se zasniva na tradiciji, ali je prilagođena dobu godine. Sastojci, začini i jela možda se razlikuju od mesta do mesta, ali postoji jedno pravilo koje se uvek poštuje: ništa nije za bacanje. Najčešća jela na Vaskršnjoj trpezi su jagnje pečeno na ražnju, jaja ofarbana u crveno, cureki, magirica i kokoreci.
Na Krfu stanovnici imaju tradiciju da bacaju ogromne ćupove kroz prozore svojih kuća, drugi puštaju lampione, a neki “ratuju”. U Grčkoj se slavi u zavisnosti od područja i temperamenta, ali je svakako lep prizor.
U Grčkoj je proslava Uskrsa bitnija možda čak i od samog Božića. Žene se “trkaju” koja će lepše jaja da oboji u crveno, kumovi darivaju odeću i obuću svojoj deci, a u selima se kuće kreče spolja, dok se ulice peru. Takođe, proslave na ulicama širom Grčke su velike i svakako za pamćenje.
VEROVANJA
– NOŽEVI – ako neko zatraži nož, Grk mu ga neće dati direktno u ruku, već će ga staviti na sto i pustiti ga da ga sam uzme.
– ZAPLJUVAVANJE PROTIV UROKA – kao i kod nas, veruje se da će se na taj način oterati zlo. Kada neko govori o lošim stvarima onaj drugi kaže pu, pu, pu, daleko bilo. Isto važi i kad se hvale mala deca.
– “PIPNI CRVENO” – ako u razgovoru, dvoje ljudi istovremeno kažu iste reči, veruje se da će se nih dvoje posvadjati. Da bi se to sprečilo odmah se izgovori “piase kokino” i obojica moraju da dodirnu neku crvenu stvar koja se nalazi u blizini.
– HLEB – Za Grke hleb je Božiji dar. Pre nego što ga iseku, starije žene ga blagosiljaju i pokretom ruke naprave krst iznad njega.
– UROKLJIVE OČI – Po grčkim selima postoji verovanje da zluradi i zajedljivi komentari mogu da dovedu do “matiasma”. Osoba koju je neko urekao najčešće se oseća loše, kako fizički tako i psihički. U ovom slučaju, stručnjak za skidanje uroka (Ksematiasma) mora da izgovori specijalnu molitvu kako bi oslobodio osobu od bola ili loših efekata uroka. Da bi se to izbeglo nosi se plava narukvica, ili plavo staklo sa nacrtanim okom. Kao zaštita koristi se i beli luk.
– UTORAK 13-i – Za razliku od verovanja na Zapadu da je nesrećan dan petak 13.-i, u Grčkoj je to utorak 13-i.
